Donald Weber: Saslušanja

Saslušanja su projekat o mestu gde se pravda, milost, nada i očaj proizvode, kupuju, trampe i prodaju; zvučno izolovana fabrika u kojoj je istina i konačni proizvod i jedina stvar koja nikada ne napušta prostoriju.

U periodu 2004–2011, putovao sam po Rusiji i Ukrajini  i fotografisao fizičke i emocionalne ruševine koje je za sobom ostavila nezaustavljiva oluja koju zovemo istorija. Upoznajući obične ljude koji su preživeli puno toga – od rata i konflikta, preko Černobilja, do pada Sovjetskog Saveza – i živeći sa njima, počeo sam da posmatram modernu državu kao primitivan, krvav, žrtveni ritual neimenovane i nekontrolisane moći.

Ovaj projekat je rezultat ličnog traganja za otkrivanjem skrivenog značenja krvavog XX veka, kroz lične susrete sa moći države. Svakom slikom sam pokušao da jednostavno prikažem policijsko saslušanje, ali istovremeno i kompleksan odnos između istine i moći. Jer istina je u ovom kontekstu stvar saučešništva, međusobnog  razumevanja, ma koliko kratkotrajnog, između onih koji imaju moć i onih koji joj se moraju pokoriti. Ovaj rad isleđuje islednike.

Preko 90 posto optužnica u ruskom sudstvu završava se priznavanjem krivice, a samo iskusni kriminalci ili visokoobrazovani optuženici imaju neke šanse u jednom takvom sistemu. Taj sistem ne nudi pošteno suđenje svima. Iza zatvorenih vrata i daleko od očiju javnosti još uvek je veoma prisutan feudalistički sistem suđenja po božjem sudu. Da nije priznanja krivice, sudovi bi svuda začas prestali da rade.

Saslušanja su više od dokumenta policijskih praksi jednog konkretnog vremena i mesta. Reč je o razmišljanju o tome što ove sobe za saslušanja, sa sve ljudima koji u njih ulaze i iz njih izlaze, predstavljaju. To su mladi i stari, muškarci i žene, slabi nesrećnici i očvrsli kriminalci, svi zajedno siročad tajnih istorija i skrivenih drama koje sama savremena Država piše i igra.

—Donald Veber